Često postavljana pitanja

S obzirom da se sve operacije, kad god je moguće, sprovode minimalno invazivno (laparoskopski), za pacijenta to znači ne samo znatno manje bolova posle zahvata, već i znatno kraće vreme boravka u bolnici.

Trajanje potrebnog stacioniranog boravka može u proseku da se proceni na sledeći način:

Operacija bruha: 1 do 2 dana

Operacija žučne kese: 2 do 3 dana

Operacija refluksa: 2 do 3 dana

Operacija gastrointestinalnog trakta: 5 do 7 dana

Normalne svakodnevne aktivnosti su u slučaju gore navedenih operacija ponovo moguće posle bolovanja od oko 10 do 14 dana.

Veća fizička opterećenja ili sport dozvoljeni su posle 3 do 4 nedelje.

Primenom sedativa/sredstva za spavanje možete vreme pregleda da provedete u kratkom dremežu. Ovu ponudu prihvataju skoro svi pacijenti. Kolonoskopiju ćete u tom slučaju prespavati, u pravom smislu te reči.

Nakon pregleda može da dođe do nadimanja koje ćete brzo staviti pod kontrolu pomoću dovoljno kretanja.

Zar kao preventiva nije dovoljna analiza stolice kod porodičnog lekara?

Test na okultno krvarenje u stolici ne daje siguran dokaz da se u vašem crevu nije eventualno ipak obrazovao karcinom ili polipi. U testu se tragovi krvi pronalaze samo kada postojeći tumori ili polipi upravo krvare, što oni ne rade uvek.

S druge strane, ni pozitivan rezultat testa ne znači automatski da ste oboleli od raka debelog creva. Hemoroidi koji krvare, crevne upale itd. mogu da utiču na pogrešan rezultat testa.

Jedina efikasna preventiva raka debelog creva jeste i ostaje kolonoskopija, jer tom prilikom mogu da se prepoznaju već dobroćudni prekursori raka debelog creva (polipi). Uklanjanjem ovih prekursora sprečava se da se polipi kasnije pretvore u rak.

Da li prilikom kolonoskopije može da dođe do povrede creva?

U rukama iskusnog lekara kolonoskopija je veoma sigurna i blaga metoda pregleda. Međutim, do komplikacija može da dođe u izuzetnim slučajevima.